Pansion Medvednica na Medvednici. Škola u prirodi. S nama svi ostali treći razredi. Malo smo se pravili važni jer smo uvijek hodali prvi, kao pravi izviđači. Drugi su se jako žalili da im je teško puno hodati, a mi smo njima rekli da je nama tako svake subote.
Najprije smo došli do Planinarskog doma Grafičar. Tamo smo se igrali i zabavljali. Jako je dobro bilo u Rudniku srebra Zrinski. Kad smo ulazili dobili smo prave kacige ko pravi rudari. U rudniku je prikazano kako su rudari nekad ulazili u rudnik i kako su vadili srebro. Najviše mi se svidjelo to što su se rudari u rudnik spuštali na nekom toboganu.
Kad smo se popeli na vrh, na Sljeme, onda smo produžili dalje do Puntijarke, jer samo tamo imaju sladoled. Isplatilo se tako dugo hodati. Još smo se malo poigrali i krenuli dalje.
Predzadnji dan smo pješke krenuli do Medvedgrada. Pred sam vrh počela je padati kiša. Odjednom se pojavio pljusak. Uči nam je rekla da se ne bojimo, jer da to samo Crna kraljica ne želi da mi uđemo u Medvedgrad. I stvarno! Kad smo ušli među zidine grada, kiša je prestala i zasjalo je sunce. Bili smo zadovoljni što se ipak nismo vratili zbog kiše.
Zadnji su nam dan došli Eko, Stipe, Helena, Katarina, Doris i Silvia. Imali smo karaoke party. E, da, polagali smo poštara. Položile su Tena i Megi. Bilo je uzbudljivo.